Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu - vodič kroz stručni ispit i karijeru

Kako postati lice za bezbednost i zdravlje na radu: kompletan vodič

U poslednje vreme sve češće se govori o profesiji koja je dugo bila neopravdano zapostavljena, ali sada ponovo izbija u prvi plan - bezbednost i zdravlje na radu. Potražnja za obučenim kadrom raste, a sve više ljudi razmišlja o tome da polože stručni ispit i započnu karijeru u ovoj oblasti. Bez obzira na to da li ste tek završili školu ili ste već u nekom radnom odnosu, sigurno ste bar jednom naišli na pitanja: da li je težak ispit, koliko se zarađuje, šta tačno radi lice za bezbednost i zdravlje na radu? Ovaj tekst će pokušati da odgovori na sva ta pitanja.

Šta zapravo znači biti lice za bezbednost i zdravlje na radu?

Lice za bezbednost i zdravlje na radu je odgovorna osoba unutar neke organizacije ili firme, a može da deluje i kao spoljni saradnik preko specijalizovane agencije. Njegov osnovni zadatak jeste da prepozna sve potencijalne opasnosti na radnim mestima, da izradi akt o proceni rizika, predloži preventivne mere i brine o tome da se zakonski propisi poštuju. U suštini, to je uloga koja spaja pravne, tehničke i medicinske aspekte - od pregleda opreme za rad, preko obuka zaposlenih, pa sve do saradnje sa inspekcijom.

Bitno je razlikovati pozicije: lice za bezbednost i zdravlje na radu može da radi u jednoj firmi (interni kadar) ili da bude angažovano preko ovlašćene organizacije - agencije za BZR. Upravo ta podela određuje i koji nivo obrazovanja i koji ispit vam je potreban.

Ko može da se bavi ovim poslom - škole, fakulteti i stručni ispit

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu definiše da poslove lica za BZR može obavljati svako ko ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. U praksi to znači da trenutno ne postoji striktno ograničenje u pogledu stručne spreme - ispit mogu polagati ljudi sa srednjom medicinskom, gimnazijom, tehničkim fakultetima, pa čak i sa društveno-humanističkih smerova. Ipak, stvari nisu svuda iste.

Ukoliko želite da se zaposlite u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu, tu je visoko obrazovanje gotovo uvek prednost, a neretko i obaveza. Agencije moraju da imaju licencu, a zahteva se da odgovorno lice u agenciji poseduje odgovarajuću diplomu (najčešće tehnički, tehnološki ili medicinski fakultet). S druge strane, u mnogim fabrikama, ustanovama, domovima zdravlja i sličnim organizacijama, praksa pokazuje da se kao lice za bezbednost i zdravlje na radu zapošljava neko od postojećih radnika - profesor tehničkog obrazovanja, medicinski tehničar ili čak neko sa gimnazijom - koji je jednostavno položio stručni ispit i preuzeo tu ulogu uz svoj redovni posao.

Iz tih razloga često se na seminarima i edukacijama mogu čuti različita mišljenja: jedni smatraju da su fakulteti iz zaštite na radu neophodni, dok drugi ukazuju na to da zakon dozvoljava svakome da, nakon položenog ispita, obavlja ove poslove. Upravo zbog toga se u stručnim krugovima povremeno javlja i tenzija - oni koji su uložili godine u visoko obrazovanje iz ove oblasti s pravom se pitaju zbog čega je dozvoljeno da neko bez formalnog obrazovanja bude u istoj ravni. No, kako god bilo, stručni ispit ostaje najvažniji filter.

Struktura stručnog ispita - šta vas čeka na polaganju

Ispit se sastoji iz nekoliko delova i obično traje dva dana (vikend), s tim da se sam proces završi u jednom danu po kandidatu. Organizuje ga Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pri nadležnom ministarstvu, a termini se zakazuju u zavisnosti od broja prijavljenih - najčešće jednom mesečno, ponekad i ređe.

Prvi deo - međunarodni i domaći pravni izvori. Ovde se ispituje poznavanje konvencija (npr. Konvencija 155, 81, 148), principa iz Ugovora o Evropskoj uniji, kao i samog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ispitivač obično traži da se nabroje osnovna načela, da se objasni šta je licenca, ko su subjekti zaštite, šta predstavlja pojam „poslodavac“ u smislu zakona. Pitanja su koncizna i uglavnom se očekuje kratak, ali precizan odgovor.

Drugi deo - radno pravo i socijalno osiguranje. Tu su Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenom osiguranju. Tipična pitanja obuhvataju: godišnji odmor, beneficirani staž, povredu na radu iz ugla osiguranja, diskriminaciju, zaštitu zaposlenih. Potrebno je razumeti kako se ovi propisi prepliću sa obavezama lica za bezbednost i zdravlje na radu.

Treći deo - pismeni (izrada procene rizika). Kandidat dobija konkretno radno mesto - recimo automehaničar, zavarivač, poljoprivredni radnik, konobar ili vodoinstalater - i za to radno mesto mora da uradi procenu rizika. Ranije je bilo dozvoljeno korišćenje sve literature, ali su pravila vremenom pooštrena. Danas se obično smeju koristiti samo spisak opasnosti i štetnosti (šifarnik) i izabrana metoda procene rizika (npr. Kinney metoda, matrica 5x5). Iako na polaganju postoji nadzor, u praksi je često moguće da se donese već pripremljen primer i prepiše, naročito ako ste dobro procenili koje će vam radno mesto dodeliti. Važno je da svaki korak procene bude jasan: od opisa tehnološkog procesa, preko identifikacije opasnosti (mehaničke, električne, hemijske, biološke…), do računanja nivoa rizika i zaključka da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Na kraju se ispisuje legenda metode.

Četvrti deo - usmeni ispit iz pravilnika i procene rizika. Ovo je najzahtevniji segment. Ispitivač (često više njih, zavisno od komisije) postavlja pitanja iz čitavog spektra pravilnika: Pravilnik o proceni rizika, Pravilnik o bezbednosti mašina, Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, Pravilnik o radu sa ekranima, Pravilnik o prvoj pomoći i mnogi drugi. Veoma često se pitaju konkretni brojevi: granična i akciona vrednost buke (85 dB i 80 dB), vrednosti vibracija, osvetljenje na gradilištu (oko 250 luxa), preko koje visine se smatra rad na visini (po jednom pravilniku 2 m, po drugom 3 m), sadržaj prijave gradilišta, oprema za prvu pomoć, oznake za evakuaciju. Takođe, od kandidata se traži da razlikuje koordinatora za izradu projekta od koordinatora za izvođenje radova, da nabroji mere zaštite pri radu sa električnom energijom, da opiše šta sadrži elaborat o uređenju gradilišta. Tu nema improvizacije - odgovor mora da bude tačan i konkretan.

Peti deo - usmeni iz oblast procene rizika i opreme. Pitanja su obično: podela opasnosti i štetnosti, hijerarhija mera prevencije, pregled i ispitivanje opreme za rad, rokovi za periodične preglede, značenje znaka usaglašenosti na mašinama, faktori mikroklime. Ispitivači su uglavnom spremni da pomognu podpitanjem ukoliko zastanete, ali očekuju da pokažete logičko razumevanje materije.

Kako se pripremiti - literatura, skripte i obuke

Većina polaznika se oslanja na skripte koje se mogu nabaviti preko interneta ili od kolega. Postoji nekoliko verzija koje prate izmene zakona i pravilnika, a cene se kreću od 1000 do 2000 dinara. Međutim, mnogi koji su položili ispit naglašavaju da sama skripta nije dovoljna - potrebno je pročitati kompletne pravilnike, bar one koji su navedeni u programu polaganja, i samostalno uvideti šta se u poslednjim izmenama promenilo (na primer, izbačen je Pravilnik o šumarstvu, dodati su pravilnici o zaštiti trudnica i mladih).

Preporučuje se i pohađanje pripremnih obuka (kurseva). One obično traju mesec dana, sa predavanjima vikendom, a drže ih iskusni predavači koji su ranije bili ili su još uvek na neki način povezani sa ispitnom komisijom. Cena takve obuke može biti i 25.000 dinara, ali mnogi kažu da vredi - dobiju se knjige, pojašnjenja kako sistem ispitivanja funkcioniše i korisni saveti na šta treba obratiti pažnju. Ipak, postoje i oni koji su položili bez ikakve obuke, oslanjajući se isključivo na literaturu i skripte, pa čak i za dve nedelje intenzivnog učenja - ali to zavisi od predznanja i sreće sa pitanjima.

Jedan od korisnih saveta je i da se ode da se sluša ispit pre nego što ga sami prijavite. Iako komisija nije uvek oduševljena, dozvoljeno je prisustvovati i upoznati se sa atmosferom, tipom pitanja i načinom ocenjivanja. Takođe, korisno je unapred pripremiti nekoliko primera procene rizika za različita radna mesta i poneti ih na ispit.

Iskustva i najčešće zamke

Brojni kandidati ističu da ispit nije nemoguć, ali da traži ozbiljnu pripremu. Najlakši su prvi i drugi deo (pravni okviri), dok većina pada upravo na četvrtom delu - pravilnicima. Najteži su obično pravilnici iz građevinarstva, električne energije i zaštite od eksplozivnih atmosfera, jer sadrže mnogo tehničkih detalja, brojeva i specifičnih procedura. Ispitivači umeju da postave i „trik pitanje“- na primer, preko koje visine se smatra rad na visini, a traži se odgovor koji obuhvata i 2 m (po jednom) i 3 m (po drugom pravilniku).

Takođe, kandidati se često zbune kada ih pitaju razliku između akcione i granične vrednosti buke ili vibracija. Odgovor: akciona vrednost je niža (80 dB za buku) i kada se prekorači, poslodavac je dužan da primeni mere, ali lična zaštitna sredstva nisu obavezna; prekoračenjem granične vrednosti (85 dB) obavezno se koriste sredstva za zaštitu. Pitanja su često formulisana tako da ispituju i logiku i pamćenje brojeva - na primer, kolika je kumulativna masa za žene pri ručnom podizanju tereta? ili koji su nivoi biološkog izolovanja?.

Zanimljivo je da mnogi kandidati navode kako na pismenom delu (procena rizika) ispitivači i ne pročitaju detaljno ceo rad - pogledaju tabelu i zaključak, provere da li je metoda ispravno primenjena i to je to. Zato je najvažnije da struktura akta bude potpuna i da je rizik korektno izračunat.

Koliko košta polaganje i kako se prijaviti

Ukupni troškovi obuhvataju administrativne takse i naknadu za sam ispit. Cena za stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu je poslednjih godina rasla - trenutno iznosi oko 12.500 dinara, plus republičke takse (oko 300-400 dinara). Uplata se vrši prema instrukcijama sa sajta Ministarstva, a prijava se šalje poštom ili lično. Nakon prijave, u roku od nekoliko nedelja do mesec-dva, dobija se poziv na kućnu adresu, najmanje 15 dana pre zakazanog termina.

Karijera, plate i perspektiva

Jedno od najčešćih pitanja glasi: ima li posla i koliko se zarađuje? Istina je da se situacija menja. Poslodavci su sve svesniji značaja bezbednosti, a zakonska regulativa postaje stroža, što otvara vrata novim radnim mestima. Plate variraju u zavisnosti od toga da li radite u državnoj ustanovi, privatnoj firmi ili agenciji. U domaćim firmama početnička plata često je blizu proseka ili nešto iznad njega - može da se kreće od 40.000 do 80.000 dinara, mada ima slučajeva gde je i manje. U stranim kompanijama sa integrisanim menadžmentom bezbednosti, plate su značajno veće i dostižu nivo od 1.500 do 3.000 evra, ali se traži iskustvo i najčešće visoko obrazovanje.

Rad u agenciji za bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva obilazak više firmi, pisanje akata, obuke, konsalting. Tu su prihodi promenljivi - mnoge agencije plaćaju honorarno ili po učinku. S druge strane, samostalan rad kao fizičko lice sa položenim ispitom omogućava fleksibilnost, ali zahteva i poznavanje tržišta. Nije redak slučaj da ljudi sa ovom licencom paralelno rade u nekoj firmi, a dodatno pružaju usluge i drugima.

Novine u zakonu i šta nas čeka

Već izvesno vreme najavljuju se izmene zakona koje bi pooštrile uslove za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prema predlozima koji kruže, ubuduće bi licencu za BZR mogli da dobiju samo oni koji imaju visoko obrazovanje tehničke struke ili neki drugi odgovarajući fakultet. Takođe, uvodi se obaveza kontinuiranog usavršavanja - sakupljanje bodova kroz seminare i edukacije kako bi se licenca obnavljala svakih pet godina. To menja trenutnu praksu po kojoj jednom položen ispit važi doživotno.

Ove promene izazivaju mešovite reakcije. Oni koji su godinama radili u struci i stekli iskustvo, a nemaju fakultetsku diplomu, plaše se da će ostati bez posla. S druge strane, mladi koji se odlučuju za studije zaštite na radu nadaju se da će im to doneti konkurentsku prednost na tržištu. Ono što je sigurno jeste da će bezbednost i zdravlje na radu u narednim godinama biti još traženija i bolje plaćena oblast, posebno zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije i sve većeg broja stranih investicija.

Saveti za one koji tek počinju

• Ne oslanjajte se samo na jednu skriptu. Nabavite više izvora, čitajte pravilnike i zakone u originalu - lakše ćete povezati informacije.
• Isplanirajte prijavu. Bolje je sačekati i biti siguran u svoje znanje nego izaći nespreman i izgubiti novac i vreme. Neki iskusni kandidati kažu da je tri meseca povremenog učenja sasvim dovoljno ako svakodnevno odvajate vreme.
• Ne zanemarujte praktični deo. Iako deluje da se procena rizika lako prepiše, razumevanje metodologije je ključno za četvrti deo ispita. Ako znate kako se postupa po koracima, lakše ćete odgovoriti na usmena pitanja.
• Posmatrajte ispit. Ako ste u prilici, odite da slušate polaganje - steći ćete realnu sliku i smanjiti tremu.
• Povežite se sa ljudima iz struke. Na forumima, seminarima i obukama uvek se mogu naći korisne informacije i podrška. Mnogi su spremni da podele iskustva i materijale.

Profesija lica za bezbednost i zdravlje na radu nosi odgovornost, ali i pruža široke mogućnosti. Bilo da dolazite iz medicinske, tehničke ili neke sasvim druge branše, uz ozbiljan pristup i kontinuirano učenje, ovo može biti stabilan i dobro plaćen posao. Sama činjenica da je sve više konkursa koji traže licencu za BZR dovoljno govori o trendu. Na vama je samo da procenite koliko ste spremni da uložite u svoje znanje - nagrada neće izostati.

*Napomena: Informacije u ovom tekstu su zasnovane na trenutno važećim propisima i iskustvima sa foruma. Pre preduzimanja konkretnih koraka, uvek je najbolje proveriti najnovije podatke kod nadležne Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.